понедељак, 2. мај 2011.
LIRIDI 2011
Sve je počelo kada me je moja drugarica, inače član astronomske grupe,
Anđelka Milovanović, pozvala da sa njom i njenom drugaricom krenem na školu astronomije. Pristao sam, po principu - ako mi se ne svidi u početku, lako ću odustati. Bilo mi je neprijatno kada sam krenuo na prvo predavanje, jer sam tek tada shvatio da ne znam ni koliko planeta ima u našoj galaksiji, a kamoli odgovore na druga pitanja koja bi mi mogli biti postavljena u toku predavanja. Međutim, posle prvog ubedljivog Borisovog predavanja, shvatio sam da je astronomija jedna divna nauka.
Iz dana u dan, sve me više interesovala i ponekad bih provodio vreme čitajući neke zanimljivosti o astronomiji kao nauci i ljudima koji su je istraživali. Svako predavanje mi je bilo zanimljivije od prethodnog, i svaki put sam pokušavao da zapamtim što više informacija. Nakon završene škole astronomije, sa većim obimom znanja, uputio sam se na moju prvu akciju - Liridi 2011. To je akcija astronomske grupe na kojoj smo mi, polaznici škole astronomije, učestvovali kao gosti. Na Debelo brdo, nas dvadesetoro, uputilo se 19. aprila. Stigli smo oko podne, i prvo što smo uradili bilo je paljenje vatre i spremanje roštilja. Iako smo jeli delimično hladne ćevape, pošto je Relji trebalo dva ipo sata da ih ispeče, bili smo zadovoljni pošto smo znali da je svako od nas uložio malo svog truda da se taj ručak spremi. Taj prvi dan mi se neverovatno odužio; nakon štenje do Stubice, i višečasovnog igranja i fotografisanja počeo je polako da pada mrak. Sunce je zalazilo iza Jablanika ostavljajući za sobom neverovatan spektar boja.
Kasnije te večeri posmatrali smo zvezde. Naučili smo kako se sklapa i koristi teleskop. Pored tople bubnjare, večerali smo i otišli na spavanje. Soba je bila ogromna i imala je 20 kreveta na sprat. Mislio sam da ću celu tu noć ostati budan, ali umor me je savladao i ubrzo sam zaspao. Svi smo se probudili oko osam sati, i uspeli da se „izvučemo“ iz kreveta i doručkujemo do jedanaest. Oko podne, pastir Relja i ''njegovo stado'' uputilo se na Jablanik. Posle više od sat vremena, po blatu i po barama uspešno smo osvojili vrh Jablanika. Tu smo se zadržali oko pola sata, uživajući u predivnom pogledu. Kada smo se vratili, grupa astronoma koja je krenula iz Valjeva tog dana, uveliko je već bila stigla. Nas nekoliko, uzelo je loptu i počelo da igra fudbal, dok su se ostali polako priključivali. Posle izgubljene partije, mokar i blatnjav, presvukao sam se, i otišao malo da se odmorim. Nakon večere Boris je uzeo gitaru i zasvirao, dok su neki pomalo i zapevali. Te večeri Filip Čolović i Mihael Farkaš držali su predavanje o koordinatnom sistemu zvezda. Oko 1 sat posle ponoći, Nevena je ušla u sobu i rekla kako je čula nešto da se kreće u šumi. Pošto se zna da u okolini ima vukova, Relja i Barbara organizovali su hajku, kako bi oterali vukove što dalje od doma. Nas sedmoro sa sekirom, satarom, lopatom i noževima uputili smo se u šumu. Sreća nam se osmehnula, i nismo našli ni jednog vuka. Anđa, Čola i ja fotografisali smo sazvežđa do tri sata ujutru.
Svanuo je treći dan - nove avanture su pred nama. Počeo je uobičajeno kao i svaki drugi. Tog dana Zora nas je vodila na Pašnu ravan. Tamo smo ručali u jednoj kafani, pokupovali šta nam treba u prodavnici i krenuli nazad. Zorinim tempom ubrzo smo stigli u dom. Neki su to popodne iskoristili radeći jogu, neki su prali sudove i raspremali dom, a neki su se jednostavno odmarali i uživali. Kasnije smo imali još jedno predavanje.Tema je glasila: šta bi radili kad bi planeta zemlja nestala, i gde bi to mogli da odemo. Bilo je zanimljivih predloga, ispostavilo se da je teoretski moguće otići na neku drugu planetu, ali da bi nam trebale hiljade godina samo da se naviknemo da na njoj živimo. To veče smo proveli fotografišući neka druga sazvežđa. Nekoliko nas igralo je karte do četiri sata ujutru. Poslednji dan mi je proleteo za tren... Nakon doručka, spakovali smo se, izneli stvari ispred doma, raspremili dom.. Ostalo je samo da čekamo kada će doći kombi po nas, i vratiti nas u Valjevo. Ubrzo, nakon par partija karti je stigao. Posle sat vremena vožnje bili smo ispred istraživačke kuće.
Ovo je bila moja prva akcija, i ostavila je snažan utisak na mene. Nastaviću da se bavim astronomijom, u nadi da ću baš ja jednoga dana voditi ove akcije...
Anđelka Milovanović, pozvala da sa njom i njenom drugaricom krenem na školu astronomije. Pristao sam, po principu - ako mi se ne svidi u početku, lako ću odustati. Bilo mi je neprijatno kada sam krenuo na prvo predavanje, jer sam tek tada shvatio da ne znam ni koliko planeta ima u našoj galaksiji, a kamoli odgovore na druga pitanja koja bi mi mogli biti postavljena u toku predavanja. Međutim, posle prvog ubedljivog Borisovog predavanja, shvatio sam da je astronomija jedna divna nauka.
Iz dana u dan, sve me više interesovala i ponekad bih provodio vreme čitajući neke zanimljivosti o astronomiji kao nauci i ljudima koji su je istraživali. Svako predavanje mi je bilo zanimljivije od prethodnog, i svaki put sam pokušavao da zapamtim što više informacija. Nakon završene škole astronomije, sa većim obimom znanja, uputio sam se na moju prvu akciju - Liridi 2011. To je akcija astronomske grupe na kojoj smo mi, polaznici škole astronomije, učestvovali kao gosti. Na Debelo brdo, nas dvadesetoro, uputilo se 19. aprila. Stigli smo oko podne, i prvo što smo uradili bilo je paljenje vatre i spremanje roštilja. Iako smo jeli delimično hladne ćevape, pošto je Relji trebalo dva ipo sata da ih ispeče, bili smo zadovoljni pošto smo znali da je svako od nas uložio malo svog truda da se taj ručak spremi. Taj prvi dan mi se neverovatno odužio; nakon štenje do Stubice, i višečasovnog igranja i fotografisanja počeo je polako da pada mrak. Sunce je zalazilo iza Jablanika ostavljajući za sobom neverovatan spektar boja.
Kasnije te večeri posmatrali smo zvezde. Naučili smo kako se sklapa i koristi teleskop. Pored tople bubnjare, večerali smo i otišli na spavanje. Soba je bila ogromna i imala je 20 kreveta na sprat. Mislio sam da ću celu tu noć ostati budan, ali umor me je savladao i ubrzo sam zaspao. Svi smo se probudili oko osam sati, i uspeli da se „izvučemo“ iz kreveta i doručkujemo do jedanaest. Oko podne, pastir Relja i ''njegovo stado'' uputilo se na Jablanik. Posle više od sat vremena, po blatu i po barama uspešno smo osvojili vrh Jablanika. Tu smo se zadržali oko pola sata, uživajući u predivnom pogledu. Kada smo se vratili, grupa astronoma koja je krenula iz Valjeva tog dana, uveliko je već bila stigla. Nas nekoliko, uzelo je loptu i počelo da igra fudbal, dok su se ostali polako priključivali. Posle izgubljene partije, mokar i blatnjav, presvukao sam se, i otišao malo da se odmorim. Nakon večere Boris je uzeo gitaru i zasvirao, dok su neki pomalo i zapevali. Te večeri Filip Čolović i Mihael Farkaš držali su predavanje o koordinatnom sistemu zvezda. Oko 1 sat posle ponoći, Nevena je ušla u sobu i rekla kako je čula nešto da se kreće u šumi. Pošto se zna da u okolini ima vukova, Relja i Barbara organizovali su hajku, kako bi oterali vukove što dalje od doma. Nas sedmoro sa sekirom, satarom, lopatom i noževima uputili smo se u šumu. Sreća nam se osmehnula, i nismo našli ni jednog vuka. Anđa, Čola i ja fotografisali smo sazvežđa do tri sata ujutru.
Svanuo je treći dan - nove avanture su pred nama. Počeo je uobičajeno kao i svaki drugi. Tog dana Zora nas je vodila na Pašnu ravan. Tamo smo ručali u jednoj kafani, pokupovali šta nam treba u prodavnici i krenuli nazad. Zorinim tempom ubrzo smo stigli u dom. Neki su to popodne iskoristili radeći jogu, neki su prali sudove i raspremali dom, a neki su se jednostavno odmarali i uživali. Kasnije smo imali još jedno predavanje.Tema je glasila: šta bi radili kad bi planeta zemlja nestala, i gde bi to mogli da odemo. Bilo je zanimljivih predloga, ispostavilo se da je teoretski moguće otići na neku drugu planetu, ali da bi nam trebale hiljade godina samo da se naviknemo da na njoj živimo. To veče smo proveli fotografišući neka druga sazvežđa. Nekoliko nas igralo je karte do četiri sata ujutru. Poslednji dan mi je proleteo za tren... Nakon doručka, spakovali smo se, izneli stvari ispred doma, raspremili dom.. Ostalo je samo da čekamo kada će doći kombi po nas, i vratiti nas u Valjevo. Ubrzo, nakon par partija karti je stigao. Posle sat vremena vožnje bili smo ispred istraživačke kuće.
Ovo je bila moja prva akcija, i ostavila je snažan utisak na mene. Nastaviću da se bavim astronomijom, u nadi da ću baš ja jednoga dana voditi ove akcije...
уторак, 29. март 2011.
Fotoaparat
Pre oko 2 meseca, tačnije 16 januara 2011, napokon je stigao, dugo priželjkivani Nikon D5000. Tog dana sam išao popodne u školu i celo jutro proveo sam iščekujući aparat, ali on je stigao sat vremena nakon što sam otišao u školu. Presrećan i uzbuđen otrčao sam kući na velikom odmoru brzo ga raspakovao, napravio par probnih fotografija i vratio se u školu priželjkujući da ga što pre ponovo uzmem u ruke.
Za ova dva meseca, napravio sam par solidnih, amaterskih fotografija..
Možete ih ovde pogledati:
https://picasaweb.google.com/116739279561322547941/Fotografije?authkey=Gv1sRgCMiy8aH047WUZA
Nikon D5000 :)
Za ova dva meseca, napravio sam par solidnih, amaterskih fotografija..
Možete ih ovde pogledati:
https://picasaweb.google.com/116739279561322547941/Fotografije?authkey=Gv1sRgCMiy8aH047WUZA
Пријавите се на:
Постови (Atom)